3.STRUKTURA SUPSTANCE        

PRVI DEO:ATOM I STRUKTURA ATOMA

                                          ATOM

Grcki filozofi Leukip i Demokrit uveli su, u V veku pre nove ere, pojam atoma kao najsitnije nedeljive cestice koja izgradjuje supstance.Razmisljanje tih grckih filozofa nisu bila prihvacena, vec je bilo prihvaceo misljenje Aristotela.Aristotelovo misljenje je bilo da je sve izgradjeno od cetiri elementa:vode, vatre, zemlje i vazduha.Posto je Aristotel bio veoma uticajan filozof u to vreme, prihvacena je njegova pogresna teorija.Tek je pocetkom XIX veka teorija o cesticnoj strukturi supstanci obnovljena.Za to je zasluzan engleski naucnik Dzon Dalton.

Atom je najsitnija nedeljiva cestica koja izgradjuje supstance.Atomi su cestice loptastog oblika veoma malih dimenzija i mase.Atomi se razlikuju po velicini.Supstance mogu biti izgradjene od istih ili razlicitih atoma (na primer: ziva je izgradjena od istih atoma-element, voda je izgradjena od razlicitih atoma-jedinjenje).Atom se na moze videti golim okom, lupom ili obicnim mikroskopom.Masa atoma toliko je mala da ne postoji vaga koja je moze izmeriti.Rec atom potice od grcke reci i znaci nedeljiv.

Hemijski element je jednostavna cista supstanca izgradjena od iste vrste atoma.Atomi razlicitih elemenata mogu se spajati u nove cestice, od kojih su igradjena hemijska jedinjenja.

PITANJA:

1.Koji filozofi su prvi put uveli atom?

2.Da li je misljenje o atomu u V veku pre nove ere prihvacena?

3.Cije misljenje je prihvaceno?

4.Kakvo je bilo Aristotelovo misljenje o izgradi elemenata?

5.Ko je obnovio teoriju o cestickoj strukturi supstance?

6.U kom veku je obnovljena?

7.Sta je atom?

8.Po cemu se razlikuju atomi?

9.Od kakvih atoma mogu biti izgradjene supstance?

10.Sta je hemijski element?

Da li je tacno ili ne?

11.Svi atomi su istog oblika, a razlicite velicine?

12.Ziva je izgradjena od razlicitih atom?

13.Specijalna vrsta vage moze izmeriti masu jednog atoma?

14.Element sadrzi atome iste vrste?
15.Voda je izgradjena od razlicitih atoma?

ODGOVORI:

1.Leukip i Demokrit.

2.Ne.

3.Aristotelovo.

4.Da je sve izgradjeno od cetiri elemnta:vode, vatre, zemlje i vazduha.

5.Dzon Dalton.

6.U XIX veku.

7.Atom je najsitnija nedeljiva cestica koja izgradjuje supstance.

8.Po velicini.

9.Od istih ili razlicitih atoma.

10.Hemijski element je jednostavna cista supstanca izgradjena od iste vrste atoma.

11.Da.

12.Ne.

13.Ne

14.Da.

15.Da.


                                                    HEMIJSKI SIMBOLI

Hemijski simboli su znaci kojima se skraceno predstavljaju nazivi hemijskih elemenata.
Nekada su se atomi oznacavali na razlicite nacine.Hemijski simboli svoje latinske nazive dobijaju:po svojstvima, po supstanci od koje je nastala, po naucnicima, po grdu ili drzavi gde je nastala, po nebeskim telima, po mitoloskim likovima...Svedski hemicar Bercelijus je predlozio oznacavanje atoma elemenata koji se i danas koristi.Za oznacavanje simbola atoma koriste se slovne oznake izvedene iz latinskog naziva tog elementa.Kao simbol elementa uzima se veliko pocetno slovo njegovog latinskog naziva, a ako nazivi vise elemenata pocinju istim slovom, velikom pocetnom slovu dodaje se malo slovo iz imena elementa.Hemijski simboli pisu se latinicom, a slova se izgovaraju pojedinacno.Hemijski simboli su svugde isti.

NAZIV                             LATINSKI NAZIV                  HEMIJSKI SIMBOL
Vodonik                            Hydrogenium                            H
Ugljenik                            Carboneum                               C
Azot                                  Nitrogenium                              N
Kiseonik                           Oxygenium                                O
Fosfor                               Phosphorus                                 P
Sumpor                             Sulphur                                       S
Kalijum                             Kalium                                       K
Natrijum                            Natrium                                      Na
Magnezijum                       Magnesium                                Mg
Aluminijum                       Aluminum                                  Al
Hlor                                   Chlorum                                     Cl
Kalcijum                            Calcium                                      Ca
Gvozdje                              Ferrum                                       Fe
Litijum                                Lithium                                      Li
Stroncijum                          Strontium                                   Sr
Mangan                               Manganium                               Mn
Bakar                                   Cuprum                                     Cu
Cink                                     Zincum                                      Zn
Zlato                                    Aurum                                       Au
Srebro                                  Argentum                                  Ag
Brom                                   Bromum                                    Br
Kobalt                                 Cobaltum                                   Co         i tako dalje...

Hemijski simboli imaju dvostruko znacenje:
-kvalitativno-opisno znacenje 
-kvantitativno-brojcano znacenje.
Kvalitativno hemijski simbol oznacava dati element, a kvantitativno jedan atom elementa.Broj atoma elementa oznacava se dodavanjem odgovarajuceg broja ispred hemijskog simbola elementa.Taj broj se zove koeficijent.

PRIMER; C oznacava jedan atom ugljenika, a 3C oznacava tri atomka ugljenika, gde je 3 koeficijent.
                 Na oznacava jedan atom natrijuma, a 5Na oznacava pet atoma natrijuma, gde je 5 koeficijet.

              2.OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI                                    

                                               MATERIJA I SUPSTANCE

    Materija je sve sto postoji u prirodi.Materija moze biti organizovana i uredjena na razlicite nacine.Materija je neunistiva i ne moze se stvoriti ni iz cega.Ona moze da se menjati svoj oblik i strukturu.

Fizicko polje je posrednik u medjusobnom delovanju dva ili vise tela.Fizicka polja mogu biti:gravitaciono, elektricno, magnetno i elektromagnetno.

Supstanca  ima masu, zauzima prostor i izgradjuje fizicka tela.

TABELA:                                 MATERIJA

                   SUPSTANCA                               FIZICKO POLJE

                                                                       gravitaciono,

                                                                       elektricno,

                                                                       magnetno,

                                                                       elektromagnetno.


PITANJA;

1.Sta je materija?
2.Sta je fizicko polje?
3.Kakvo moze biti fizicko polje?
4.Sta je supstanca?
5.Da li je kiseonik fizicko polje?
Sta je tacno;
6.Materija se ne moze unistiti?
7.Materija se ne moze stvoriti ni iz cega?
8.Materija je sve sto postoji u prirodi?
9.Materija moze menjati stanja i oblik?
10.Supstance zauzimaju prostor i nemaju uvek masu?
11.Fizicka tela mogu biti izgradjena od fizickih polja?
12.Supstance izgradjuju fizicka tela?
13.Sve sto ima masu i zauzima prostor jeste materija?
14.Materija je u stalnom kretanju?
15.Vatra ima masu?

ODGOVORI;
1.Materija je sve sto postoji u prirodi.
2.Fizicko polje je posrednik u medjusobnom delovanju dva ili vise tela.
3.Moze biti; gravitaciono, elektricno, magnetno i elektromagnetno.
4.Supstanca ima masu, zauzima prostor i izgradjuje fizicka teela.
5.Ne, kiseonik je supstanca.
6.Ne.
7.Ne
8.Da.
9.Da.
10.Ne.
11.Ne.
12.Da.
13.Da.
14.Da.
15.Ne.


                                             FIZICKA I HEMIJSKA SVOJSTVA SUPSTANCI

Svaka supstanca ima karakteristicna fizicka i hemijska svojstva.


Fizicka svojstva supstance jesu ona svojstva koja se odredjuju pomocu cula ili mernih instrumenata.To su boja, ukus, miris, agregatno stanje, rastvorljivost, tvrdoca, gustina, temperatura topljenja, temperatura kljucanja, elektroprovodljivost i druga.

Hemijska svojstva supstance opisuju na koji se nacin supstanca pretvara u nove suostance.

Uzorak  je manja kolicina supstance koja se koristi za ispitivanje svojstva te supstance.

PITANJA:

1.Kakva svojstva imaju supstance?
2.Sta su fizicka svojstva supstanci?
3.Sta su hemijska svojstva supstanci?
4.Nabroj koja se svojstva mogu odrediti pomocu cula?
5.Nabroj koja se svojstva mogu odrediti pomocu instrumenata?
6.Sta je uzrok?
7.Koja se od navedenih supstanci moze namagnetisati?Kreda, staklo, papir, gvozdje ili drvo?
Koja su ovo svojstva:
8.So je slana?
9.Drvo ima sposobnost da gori?
10.Zlato je zute boje?
11.Gvozdje ima sposobnost da gori?
12.Voda ima sposobnost da ne gori?
Za svako navedeno svojstvo napisi naziv supstance kojoj to svojstvo pripada:
13.Lako se topi?
14.Zapaljiv je?
15.Lako isparava?

ODGOVORI:

1.Fizicka i hemijska svojstva.
2.To su svojstva koja se mogu odrediti pomocu cula i mernih instrumenata.
3.Oni opisuju na koji se nacin supstanca pretvara u nove supstance.
4.Miris, ukus......
5.Temperatura topljenja, temperaturab kljucanja.............
6.Uzrok je mala kolicina supstancen koja se koristi za ispitivanje te supstance.
7.Gvozje.
8.Fizicko svojstvo
9.Hemijsko svojstvo.
10.Fizicko svojstvo.
11.Hemijsko svojstvo.
12.Hemijsko svojstvo.
13.Vosak.
14.Benzin.
15.Alkohol.


                                          FIZICKE I HEMIJSKE PROMENE SUPSTANCI

Svaka supstanca ima fizicke i hemijske promen.

Fizicke promene su promene ori kojima se menjaju samo fizicka svojstva.To su:isparavanje, kondenzacija, topljenje, ocvrscavanje, sublimacija, rastvaranje, kovanje, secenje, usitnjavanje i savijanje .Ako se ukloni uzrok promene supstanca se moze vratiti u prvobitno stanje.

Hemijske promene su promene pri kojima se supstanca razlaganjem ili u kontaktu sa drugom supstancom daje nove supstance.One se drugacije zovu hemijske promene.Nastale supstance imaju druga svojstva od nastalih supstanci i tesko ih je vratiti u prvobitno stanje.

PITANJA:

1.Kako se nazivaju promene pri kojima se menjaju samo fizicka svojstva supstanci?
2.Kako se nazivaju promene pri kojima se supstanca u kontaktu sa drugom supstancom ili razlaganjem pretvara u drugu supstancu?
3.Kako se drugacije nazivaju hemijske promene?
4.Navedi bar tri fizicke promrne?
5.Da li se uklanjanjem uzroka fizicke promene supstanca vraca u prvobitnom stanje?
6.Da li je tacno da se pri isparavanjeu menja agregatno stanje?
7. Da li je tacno da kad se gvozdje kuje nastaju nove supstance?
8.Da li je rdjanje fizicka ili hemijska promena?
9. Da li je sublimacija fizicka ili hemijska promena?
10. Da li je stvaranje leda u frizideru topljenje ili ocvrscavanje?
11.Da li je  pravljenje soka od sirupa i voda rastvaranje ili kondenzacija?
12.Da li je truljenje voca fizicka promena ?
13. Da li je susenje vesa hemijska promena?
14.Na koji se nacin uocava da se  u paljenju papira desila hemijska promena?
15.Na koje se nacin uocava de se u rdjanju gvozdja desila hemijska promena ?

ODGOVOR:

1.Fizicke promene.
2.Hemijske promene.
3.Hemijske reakcije.
4. Isparavanje, kondenzacija, topljenje.....
5.Da.
6.Da.
7.Ne.
8.Hemijska promena.
9.Fizicka promena.
10.Ocvrscavanje.
11.Rastvaranje.
12.Ne.
13.Ne.
14.U pepelu.
15.U boji.

                                      CISTE SUPSTANCE: ELEMENTI I JEDINJENJA

Ciste supstance jesu one supstance koje ne sadrze tragove nijedne druge supstance.Ciste supstance imaju stalan i tacno odredjen sastav i svojstva.Dve osnovne vrste cistih supstanci su:hemijski elementi i hemijska jedinjenja.

Hemijski elementi su jednostavne ciste supstance koje se ne mogu hemijskim promenama razloziti na jednostavnije supstance.Primeri elemenata su:vodonik, kiseonik, sumpor, bakar, gvozdje...Ima ih 118.Mogu biti:metali, nemetali, metaloidi i plemeniti gasovi.

Hemijska jedinjenja su slozene ciste supstance koje se sastoje od dva ili vise hemijskih elemenata i mogu se hemijskim promenama razloziti na jednostavnje supstance.Broj razlicitih jedinjenja u stalnom je porastu jer se dobijaju nova jedinjenja koja nalaze siroku promenu u svakodnevnom zivotu.Hemijska jedinjenja mogu nastati hemijskim reakcijama iz elmenata ili hemijskim reakcijama u kojima ucestvuju jedinjenja.Novonastala hemijska jedinjenja ne zadrzavaju svojstva elemenata ili jedinjenja iz kojih su nastala.Primeri jedinjenja su:voda (destilovana), amonijak, natrijum-hlorid (kuhinjska so), hlorovodonik, hemoglobin, magnezijum-oksid.

TABELA:                             MATERIJA                                                                                                           SUPSTANCA                            FIZICKO POLJE                                                                CISTE S.                                                  gravitaciono, 

elementi   jedinjenja                                  elektricno,                                                                                                                                                   magnetno,

                                                                   elektromagnetno.

 PITANJA:

1.Sta su ciste supstance?

2.Koje su osnovne vrste cistih supstanci?

3.Da li je tacno da hemijski elementi imaju stalan i tacno odredjen sastav?

4.Da li je tacno da jedinjenja imaju stalan i tacno odredjen sastav?

5.Koliko ima hemijskih elemenata?

6.Koji su primeri hemijskih elemenata?

7.Koji su primeri hemijskih jedinjenja?

8.Kakvi hemijski elementi mogu biti?

9.Da li hemijska jedinjenja mogu nastati iz hemijskih reakcija?

10.Sta je zajednicko za elemente :bakar, srebro, kiseonik?

11.Sta je zajednicko za elemente:natrijum, hlor, vodonik?

12.Sta je zajednicko za elemente:dubnijum, siborgijum,rendgenijum?

13.Kojih supstanci ima vise:elemenata ili jedinjenja?

Odredi vrstu ciste supstance na osnovu opisa:

14.Supstanca je jednostavna i ne moze se hemijskim promenama razloziti na jednostavnije?

15.Supstanca je slozena i moze se hemijskim promenama razloziti na jednostavnije?

ODGOVORI:

1.Ciste supstance jesu one supstance koje ne sadrze tragove nijedne druge supstance.

2.Hemijski elementi i hemijska jedinjenja.

3.Da.

4.Ne.

5.118.

6.Vodonik, kiseonik, sumpor, bakar i gvozdje.

7.Voda, amonijak, natrijum-hlorid, hlorovodonik, hemoglobin, magnezijum-oksid.

8.Metali, nemetali,metaloidi, plemeniti gasovi.

9.Da.

10.Ima ih u prirodi.

11.Mogu biti jedinjenja.

12.To su vestacki elementi.

13.Ima vise jedinjenja.

14.Hemijski element.

15.Hemijsko jedinjenje.

                                                                 SMESE

Smesa je mesavina dveju ili vise cistih supstanci.Sastav smese je proizvoljan i odredjuje svojstva smese.Svojstva smese zavise od odnosa i svojstva pomesanih supstanci.Agregatno stanje smese  zavisi od agregatnog stanja sastojaka.Ukoliko su svi sastojci gasovitog agregatnog stanja, smesa ce biti u gasovitom agregatnom stanju.Ako su sastojci razlicitog agregatnog stanja, na primer tecnog i gasovitog, agregatno stanje smese zavisice od toga da li  vise ima supstanci gasovitog ili tecnog agregatnog stanja.Smese mogu biti:homogene i heterogene.

Homogene smese su smese kod kojih se sastojci ne mogu razlikovati golim okom ili pod mikroskopom i imaju jednak sastav i svojstva u svim svojim delovima.Rec homogen potice od grckih reci i znaci istorodan.Primeri za homogenu smesu:vazduh, raastvori, bistra mesavina alkohola i joda, voda za pice, mesing, celik...

Heterogene smese su smese kod kojih se sastojci mogu razlikovati golim okom ili pod mikroskopom i imaju razlicit sastav i svojstva u svim svojim delovima.Rec heterogen potice od grckih reci i znaci raznorodan.Primeri heterogenih smesa su:smog, limunada, magla, dim, mleko, zemljiste, barska voda...

Razlika izmedju smesa i jedinjenja:
-smese nastaju mesanjem,
-jedinjenja nastaju sjedinjavanjem,
-sastav smese je proizvoljan a jedinjenja stalan,
-supstance u smesi zadrzavaju svoja svojstva a u jedinjenju ne zadrzavaju.

TABELA:                                 MATERIJA
                    SUPSTANCA                                   FIZICKO POLJE
   CISTE S.                     SMESE                          gravitaciono,
elementi  jedinjenja   homogene  heterogene        elektricno,
                                                                               magnetno,
                                                                               elektromagnetno.

PITANJA:

1.Sta je smesa?
2.Kakve mogu biti smese?
3.Sta je homogena smesa?
4.Sta je heterogena smesa?
5.Navedi primere homogenih smesa?
6.Navedi primere heterogenih smesa?
7.Da li svojstva smese zavise od sastojaka smesa?
8.Navedi dve razlike izmedju smesa i jedinjenja?
9. Da li je tacno da su homogene smese ciste supstance?
10.Da li je tacno da je vazduh homogena smesa?
11.Da li je tacno da postoji vise jedinjenja nego smesa?
Od navedenih supstani u sledecim primerima odredi da li su:elementi, jedinjenja, homogene smese ili heterogene smese.
12.Bakar?
13.Bistra mesavina alkohola i joda?
14.Plavi kamen?
15.Krecnjak?

ODGOVORI:

1.Smesa je mesavina dveju ili vise cistih supstanci.
2.Smese mogu biti homogene i heterogene.
3.Homogene smese su smese kod kojih se sastojci ne mogu razlikvati golim okom ili pod mikroskopom i imaju jednak sastav i svojstva u svim svojim delovima.
4.Heterogene smese su smese kod kojih se sastojci mogu razlikovati golim okom ili pod mikroskopom i imaju razlicit sastav i svojstva u svim svojim delovima.
5.Vazduh, rastvori, bistra mesavina alkohola i joda, voda za pice, mesing, celik...
6.Smog, limunada, magla, dim, mleko, zemjiste, barska voda...
7.Da.
8.Smese nastaju mesanjem, jedinjenja nastaju sjedinjavanjem.
9.Ne.
10.Da.
11.Ne.
12.Element.
13.Homogena smesa.
14.Jedinjenje.
15.Heterogen smesa.


                                               RAZDVAJANJE SASTOJAKA SMESE

U prirodi se ciste supstance veoma retko mogu naci.Da bi se ispitala svojstva smese, sastojci se moraju razdvojiti.Supstance u smesi zadrzavaju svoja osnovna svojstva i to se moze iskoristiti za njihovo razdvajanje.Svojstva po kojima se sastojci smese razlikuju, a na osnovu kojih se mogu razdvojiti, jesu:rastvorljivost, temperatura kljucanja, agregatno stanje, magnetna svojstva...

Iz heterogenih smesa cvrstog agregatnog stanja sastojci se mogu razdvojiti sublimacijom, pomocu magneta.

Nacin za odvajanje supstanci cvrstog agregatnog stanja  iz tecnih heterogenih smesa je:sedimentacija (talozenje), dekantovanje (odlivanje) filtriranje (cedjenje).

Sastojci tecnih homogenih smesa mogu se odvojiti:isparavanjem, destilacijom ili kristalizacijom.

Destilacija je postupak koji se primenjujue za razdvajanje sastojaka smese na osnovu razlicitih temperatura kljucanja sastojaka smese.

Kristalizacija je postupak za odvajanje rastvorenih cvrstih supstanci iz smese a zasniva se na razlicitoj rastvorljivosti supstanci u zavisnosti od temperature.

PITANJA:
1.Koja su svojstva po kojima se sastojci iz smese razlikuju, a na osnovu kojih se mogu razdvojiti?
2.Na osnovu cega se mogu razdvojiti sastojci iz heterogenih smesa cvrstog agr. stanja?
3.Na osnovu cega se mogu razdvojiti sastojci iz tecnih heterogenih smesa cvrstog agr. stanja?
4.Na osnovu cega se mogu razdvojiti sastojci iz tecnih homogenih smesa?
5.Sta je destilacija?
6.Sta je kristalizacija?
7.Kako se iz smese sumpora i gvozdja moze izdvojiti gvozdje?
8.Na koji se nacin so moze izdvojiti iz morske vode?
Navedi karakteristike smese koja se moze razdvojiti na sastojke ponudjenim postupkom:
9.Destilacijom?
10.Dekantovanjem?
Kako se mogu razdvojiti sastojci iz ponudjenih smesa:
11.Pesak i voda?
12.Voda i alkohol iz medicinskog alkohola?
13.Opiljci gvozdja od opiljaka srebra?
14.Kuhinjska so i voda iz slane vode?
15.Jod iz smese sa kuhinjskom solju?

ODGOVORI:

1.Rastvorljivost, temperatura kljucanja, agregatno stanje, magnetna svojstva...
2.Sublimacijom, pomocu magneta.
3.Sedimentacija(talozenje), dekantovanje(odlivanje), cedjenje(filtliranje).
4.Isparavanjem, destilacijom ili kristalizacijom,
5.Destilacija je postupak koji se primenjujue za razdvajanje sastojaka smese na osnovu razlicitih temperatura kljucanja sastojaka smese.
6.Kristalizacija je postupak za razdvajanje rastvorenih cvrstih supstanci iz smese, a zasniva se na razlicitoj rsatvorljivosti supstanci u zavisnosti od temperature.
7.Odvajanjem magneta.
8.Voda ispari, so ostane.
9.Tecnost se razlikuje po temperaturi kljucanja.
10.Supstanca cvrstog agregatnog stanja se ne razlikuje od supstance tecnog agregatnog stanja.
11.Cedejenjem.
12.Destilacijom.
13.Magnetom.
14.Voda se destiluje.
15.Sublimacijom.

                     1.HEMIJA I NJEN ZNACAJ

                                                                                                                                                                                                PREDMET IZUCAVANJA HEMIJE. HEMIJA U SKLOPU PRIRODNIH NAUKA I NJENA PRIMENA

Hemija je prirodna i eksperimentalna nauka koja se bavi proucavanjem gradje, svojstva i promena supstanci.

Alhemicari su pretece hemicara oni su pokusali da osmisle postupak za dobijanje zlata iz drugih metala i da pronadju eliksir zivota.To im nije uspelo ali su otkrili veliki broj supstanci za koje se do tada nije ni znalo.

Moderna hemija pocinje krajem sedamnaestog veka kad francuski naucnik Antoan Lavoazje uvde merenje u hemiju.

Postoji veliki broj nauka koje proucavaju prirodu.Te nauke izdvojile su se kao samostalne nauke izdvojile su se kao samostalne nauke, a razvile iz biologije, hemije, fizike, astronomije ili geologije.Sve te nauke su medjusobno povezane i razliciti naucnici proucavaju iste prirodne pojave.

Eksperiment(ogled) je namerno izazivanje promena u odredjenim uslovima za radi njihovog pracenja i prucavanja.

Naucni metod je odredjen nacin na osnovu koga se dolazi do naucnih istina.Sastoji se iz nekoliko osnovnih faza.

1.hipoteza(pretpostavka)

2.hipoteza se proverava eksperimentima

3.izvodjenje teorije

4.objavljivanje na naucnim publikacijama i proveravanje na vise mesta na svetu

Autor ideje je onaj ko je prvi objavi

PITANJA:

1.Sta je hemija?

2.Kako se u hemji dolazi do nacnih saznanja?

3.Sta je eksperiment?

4.Opisi naucni metod?

5.Na koji nacin hemijska istrazivanja doprinose unapredjenju zivota?

6.Navedi nazive bar pet prirodnih nauka?

7.Kada pocinje razvoj hemije kao nauke?

8.Cime se bavi hemija?

9.Na koji se nacin proverava da li je neka teorija ispravna?

10.Na koji se nacin naucnici upoznaju sa novim naucnim saznanjima?

11.Kako se naziva nacin na koji se u nauci dolazi do naucnih istina?

12.Opisi prvu fazu naucnog metoda?

13.Zbog cega je vazno da pri objavljivanju naucnog rada bude detaljno opisan svaki izveden eksperimenta?

14.Predlozi jedno istrazivanje na kom bi zajedno saradjivali hemicar i biolog?

15.Predlozi jedno istrazivanje koje bi zajedno izveli hemicar i fizicar?

ODGOVORI:

1.Hemija je prirodna i eksperimentalna nauka koja se bavi proucavanjem gradje svojstva i promena supstanci.

2.Naucnim metodima.

3.Eksperiment(ogled) je namerno izazivanje promena u odredjenim uslovima radi njihovog pracenja i proucavanja.

4.Naucni metod se sastoji iz nekoliko faza:

a)hipoteza(pretpostavka)

b)hipoteza se proverava eksperimentima

v)izvodjenje teorije

g)objavljivanje na nanucnim publikacijama i proveravanje na vise mesta na svetu.

5.Jer hemijska istrazivanja imaju primenu pri proizvodnji i poboljsanju kvaliteta proizvoda.

6.Hemija, biologija, fizika, astronomija, geologija.

7.Hemija kao nauka pocinje svoj razvoj krajem sedamnaestog veka kada Lavoazje uvede merenje u hemiju.

8.Hemija proucava svojstva, gradju i promenu supstanci.

9.Svaka teorija se proverava eksperimentima.

10.Naucnici svoje radove objavljuju na naucnim publikacijama koje svim naucnicima sluze kao izvor informacija o novim saznanjma.Odrzavaju se i konferencije na kojima nnaucnici razmenjuju nova saznanja .

11.Naucni metod.

12.Prva faza je hipoteza(pretpostavka).

13.Eksperimenti moraju biti detaljno opisani da bi svako mogao da na isti nacin da izvede taj eksperiment i proveri postavljenu teoriju.

14.Ispirivanje strukture i uloge proteina (belancevine) u celijama.......

15.Struktura i ponasanje tecnosti, elektroprovodljivst......

  

                                                 

                                             RAD U HEMIJSKOJ LABORATORIJI 

U hemijskoj laboratoriji obavljaju se razlicita ispitivanja.Da bi rad u laboratoriji bio prijatan i bezbedan, treba se pridrzavati osnovnih pravila za rad.

1.U hemijskoj laboratoriji ucenik ne sme biti bez nadzora nastavnika.

2.U hemijskoj laboratoriji ne sme se konzumirati hrana i pice.

3.U radu je potrebno nositi zastitne naocare i zastitne mantile, a dugacka kosa mora biti vezana.

4.Pre izvodjenja laboratorijske vezbe treba proucit upustvo i pripremiti pribor i hemikalije.

5.Pri zagrevanju razlicitih supstanci treba stajati i biti sto je moguce dalje od plamena, a otvor epruvete ne sme biti usmeren ka onome ko izvodi ogled ni prema drugim osobama.

6.Oglede koje su toku ne treba ostavljati bez nadzora.

7.Ukoliko se ispituje miris supstance, ne sme se mirisati direktno iz posude, vec se rukom iznad otvora pare supstance usmeravaju ka nosu.Ukus supstance se ne proverava.

8.Boce sa supstancom moraju bit pravilno obelezene i skladistene.Prilikom izvodjenja ogleda treba obratiti paznju na slike koje se nalaze na etiketama, a oznacavaju mere opreza kojih se treba pridrzavati.


(Gornje slike  na desno, donje slike na desno.)

Opasno, Otrovno, Zapaljivo, Nagrizajuce, 
Radioaktivno, Eksplozivno, Oksidujuce.

9.Oglede treba izvoditi sa sto je moguce manje supstanci.Cvrste supstance treba uzimati kascicom, a za svaku supstancu koristi se posebna kascica da  ne bi doslo do oneciscenja.

10.Supstance ili ostatak supstanci po zavrsetku ogleda ne smeju se sipati u slivnik vec u poseban sud za odlaganje hemikalija.

11.Po zavrsetku rada radno mesto treba srediti , ocistiti, a posudje oprati i sloziti.

12.U svakoj laboratoriji mora postojati ormaic za prvu pomoc u kome se nalazi materijal za ukazivanje prve pomoci, a na vratima ormarica jasno naznaceni brojevi telefona svih hitnih sluzbi.


Rad u laboratoriji podrazumeva koriscnje razlicitog pribora i posudja.

Hemijsko posudje sluzi za izvodjenje ogeda i cuvanje hemikalija.Moze biti od obicnog ili specijanog stakla, plastike ili porcelana.

  Epruveta je staklena posuda cilindricnog oblika u kojoj se mesaju supstance i izvode jednostavni ogledi.


  Laboratorijska casa i erlenmajer sluzima  za mesanje, izvodjenje ogleda, grubo odmeravanje i zagrevanje tecnosti.Erlenmajer ima usko grlo, sto sprecava prskanje tecnosti usled mesanja.
                                                                                                                                         
           

  Menzura i pipeta su staklene posude sa podeljcima koje se koriste za odmeravanje tecnih supstanci.
  

  Porcelanska solja je posuda u kojoj se supstance zagrevaju.


  Avan sa tuckom moze biti od porcelana i u njemu se usitnjavaju supstance cvrstog agregatnog stanja.


  Sahatno staklo je plitka staklena posuda na koju se supstance sipaju radi odmeravanja ili ispitivanja.


  Balon je sa najcesce okruglim dnom, sluzi za ravnomerno zagrevanje tecnosti.


  Kondenzator se sastoji od staklene cevi, sluzi za ladjenje tople pare i tecnosti.


  Vegeglas se satoji od stakla, sluzi za cuvanje i merenje malih kolicina supstanici.

\
  Stakleni stapic se sastoji od stakla, sluzi za mesanje supstanci.


  Petrijeva solja se sastoji od stakla, najcesce je koriste biolozi.


  Stakleni levak se sastoji od stakla, sluzi za filtraciju manjih kolicina supstanci.


  Osim navedenog posudja,u laboratoriji se moze koristiti i veliki broj drugih razlicitih posuda.

Laboratorijski pribor cine drveni, metalni, stakleni, gumeni ili plasticni pomocni predmeti za izvodjenje ogleda.

  Drvena stipaljka sluzi za drzanje epruvete pri zagrevanju, a masicama se drze ostali stakleni ili porcelanski predmeti koji su vreli.

      

  Drzac za epruvete sluzi da se epruvete u njima cuvaju.


  Kascica sluzi za uzimanje supstanci cvrstog agregatnog stanja.

  

  Pinceta sluzi za uzimanje malih kolicina supstanci.


  Spric-boca se najcesce koristi u medicini.


  Tronozac metalni pribor koji sluzi kao oslonac solje, case ili posude koja se zagreva.


  Azbestna mrezica je mrezica na koju se stavlja posuda da ne bi doslo do pregrevanja i pucanja stakla i da bi se sadrzaj ravnomerno zagrevao.


  Spiritusna lampa je pribor za zagrevanje koji moze biti napunjen alkoholom.


  Metalni stativ je metalna sipka na koju se pricvrscuju razliciti drzaci posuda .
  Klema je metalni pribor koji sluzi kao drzac.


  Digestor(kapela) se koristi ukoliko se pri ogledu i demonstraciji neke pojave izdvajaju gasovi koji mogu biti opasni.Ima veoma jaku ventilaciju za odvod gasova.


PITANJA:

1Navedi bar i pravila u laboratoriji?
2.Opisi mere opreza pri zagrevanju supstance u epruveti.
3.Na koji se nacin oznacava etiketa na reagens-boci?
4.Sta se nalazi u ormaricu za prvu pomoc?
5.Sta se nalazi na vratima ormarica za prvu pomoc?
6.Opisi kako izgleda i za sta sluzi erlenmajer?
7.Sta je hemijska laboratorija?
8.Na koji nacin se mora pripremiti radno mesto pre izvodjenja ogleda?
9. Sta se nalazi na menzuri i pipeti?
10.Navedi dva razlicita primera nesmotrenog ponasanja u hemijskoj laboratoriji?
11.Navedi namenu azbestne mrezice?
12.Navedi razloge zbog kojih se pri radu moraju nositi zastitne naocare?
13.Objasni koji bi posudu i zbog cega trebalo koristiti za mesanje vecih zapremina tecnih supstanci?
14.Koja se aparatura koristi za zagrevanje sadrzaja u porcelanskoj solji.
15.Za sta se koristi digestor?

ODGOVORI:

1.U hemijskoj laboratoriji ucenik ne sme biti bez nadzora nastavnika.U hemijskoj laboratoriji ne sme se konzumirati hrana i pice.Ogledi koji su u toku ne treba ostavljati bez nadzor.
2.Treba stajati sto je dalje moguce dalje od  plamena, a otvor od epruvete ne treba usmeravati prema onome ko izvodi ogled ni prema drugim osobama.
3.Etiketa na boci zavisi od svojstva supstanci.
4.Zavoj, flaster...Sve za ukazivanje prve pomoci.
5.Jasno naznaceni brojevi svih hitnih sluzbi.
6.Ima usko grlo sto sprecava da dolazi do prskanja, sluzi za mesanje izvodjenje ogleda grubo odmeravanje i zagrevanje tecnosti.
7.U hemijskoj laboratoriji se obavljaju razlicita ispitivanja.
8.Radno mesto mora biti cisto i uredno......
9.Podeljci.
10.Pri zagrevanju stajati pored plamena.Pustena kosa pri radu.Ostatak supstanci sipati u slivnik.
11.Mrezica na koju se stavlja posuda da ne bi doslo do pregrevanja i pucanja stakla i da bi se sadrzaj ravnomerno zagrevao.
12.Da se ne osteti vid.
13.Erlenmajer ili laboratorijska casa i stapic.
14.Tronozac, spiritusna lampa, azbestna mrezica, porcelanska solja.
15.Digstor se koristi za odvod gasova.




                                                    MERENJE U HEMIJI

Merenje je postupak kojim se odredjuje vrednost neke fizicke velicine pomocu odgovarajucih mernih instrumenata.

Zvanicne oznake za fizicke velicine i jedinice definisane su Medjunarodnim sistemom jedinica, takozvanom SI sistemom.

Merenje:

Mase supstance meri se vagom.Vage mogu biti tehnicke i analiticke, a razlikuju se po preciznosti, tacnosti merenja i masi koja se moze izmeriti.Analiticka vaga je vrlo osetljiv instrument kojim se mora pazljivo rukovati.Rezultat merenja prikazuje se tako sto se iz zapisa moze odrediti sa kolikom je tacnoscu izvedeno merenje.Sto je veci broj decimala kojima se iskazuje rezultat merenja, merenje je tacnije.Jedinice za masu su gram(gr) i kilogram(kg).......
Elektronska vaga                              

Terazije



Zapremine tecnosti odredjuju se mernim sudovima koji imaju obelezene podeljke.Tacnost merenja odredjuje se kao i pri mernju mase.Nivo tecnosti u mernom sudu naziva se mensik.Kada se ocitava zapremina tecnosti, uzima se dodja tacka mensika, to jeste da ona bude u visini crte.Jedinica za zapreminu je mililitar(ml), decilitar(dl), litar(l)........
Menzura

Pipeta



Temperature se meri termometrom, a najcesce se izrazava u stepenima Celzijusove skale.Postoje zivini termometri, alkoholni i drugi,Koji se razlikuju po opsegu  merne skale.
Termometar


PITANJA:

1.Sta je merenje?
2.Sta je SI sistem?
3.Koje se posudje koristi za merenje mase?
4.Koje se posudje koristi za merenje zapremine?
5.Koje se posudje koristi za merenje temperature?
6.Sta je mensik?
7.Koja je razlika izmedju zivinog i alkoholnog termometra?
8.Koja je razlika izmedju analiticke i tehnicke vage?
9.Koja je jedinica za masu?
10.Koja je jedinica za zapreminu?
11.Koja je jedinica za temperatura?
12.U cemu se izrazava masa lubenice?
13.U cemu se izrazava masa cokolade?
14.U cemu se izrazava zapremina soka?
15.U cemu se izrazava zapremina kapi za nos?

ODGOVORI:

1.Merenje je postupak kojim se odredjuje vrednost neke fizicke velicine pomocu odgovarajucih mernih instrumenata.
2.SI sistem je  zvanicne oznake za fizicke velicine.
3.Vage.
4.Menzure, pipete.....
5.Termometar.
6.Nivo tecnosti u mernom sudu.
7.Razlika je u opsegu merne skale.
8.Razlika je u preciznosti.
9.Kg,gr........
10.L, dl, ml.......
11.Stepen Celziusove skale.
12.U kilogramima.
13.U gramima.
14.U litrima.
15.U mililitrima.