1.HEMIJA I NJEN ZNACAJ
PREDMET IZUCAVANJA HEMIJE. HEMIJA U SKLOPU PRIRODNIH NAUKA I NJENA PRIMENA
Hemija je prirodna i eksperimentalna nauka koja se bavi proucavanjem gradje, svojstva i promena supstanci.
Alhemicari su pretece hemicara oni su pokusali da osmisle postupak za dobijanje zlata iz drugih metala i da pronadju eliksir zivota.To im nije uspelo ali su otkrili veliki broj supstanci za koje se do tada nije ni znalo.
Moderna hemija pocinje krajem sedamnaestog veka kad francuski naucnik Antoan Lavoazje uvde merenje u hemiju.
Postoji veliki broj nauka koje proucavaju prirodu.Te nauke izdvojile su se kao samostalne nauke izdvojile su se kao samostalne nauke, a razvile iz biologije, hemije, fizike, astronomije ili geologije.Sve te nauke su medjusobno povezane i razliciti naucnici proucavaju iste prirodne pojave.
Eksperiment(ogled) je namerno izazivanje promena u odredjenim uslovima za radi njihovog pracenja i prucavanja.
Naucni metod je odredjen nacin na osnovu koga se dolazi do naucnih istina.Sastoji se iz nekoliko osnovnih faza.
1.hipoteza(pretpostavka)
2.hipoteza se proverava eksperimentima
3.izvodjenje teorije
4.objavljivanje na naucnim publikacijama i proveravanje na vise mesta na svetu
Autor ideje je onaj ko je prvi objavi
PITANJA:
1.Sta je hemija?
2.Kako se u hemji dolazi do nacnih saznanja?
3.Sta je eksperiment?
4.Opisi naucni metod?
5.Na koji nacin hemijska istrazivanja doprinose unapredjenju zivota?
6.Navedi nazive bar pet prirodnih nauka?
7.Kada pocinje razvoj hemije kao nauke?
8.Cime se bavi hemija?
9.Na koji se nacin proverava da li je neka teorija ispravna?
10.Na koji se nacin naucnici upoznaju sa novim naucnim saznanjima?
11.Kako se naziva nacin na koji se u nauci dolazi do naucnih istina?
12.Opisi prvu fazu naucnog metoda?
13.Zbog cega je vazno da pri objavljivanju naucnog rada bude detaljno opisan svaki izveden eksperimenta?
14.Predlozi jedno istrazivanje na kom bi zajedno saradjivali hemicar i biolog?
15.Predlozi jedno istrazivanje koje bi zajedno izveli hemicar i fizicar?
ODGOVORI:
1.Hemija je prirodna i eksperimentalna nauka koja se bavi proucavanjem gradje svojstva i promena supstanci.
2.Naucnim metodima.
3.Eksperiment(ogled) je namerno izazivanje promena u odredjenim uslovima radi njihovog pracenja i proucavanja.
4.Naucni metod se sastoji iz nekoliko faza:
a)hipoteza(pretpostavka)
b)hipoteza se proverava eksperimentima
v)izvodjenje teorije
g)objavljivanje na nanucnim publikacijama i proveravanje na vise mesta na svetu.
5.Jer hemijska istrazivanja imaju primenu pri proizvodnji i poboljsanju kvaliteta proizvoda.
6.Hemija, biologija, fizika, astronomija, geologija.
7.Hemija kao nauka pocinje svoj razvoj krajem sedamnaestog veka kada Lavoazje uvede merenje u hemiju.
8.Hemija proucava svojstva, gradju i promenu supstanci.
9.Svaka teorija se proverava eksperimentima.
10.Naucnici svoje radove objavljuju na naucnim publikacijama koje svim naucnicima sluze kao izvor informacija o novim saznanjma.Odrzavaju se i konferencije na kojima nnaucnici razmenjuju nova saznanja .
11.Naucni metod.
12.Prva faza je hipoteza(pretpostavka).
13.Eksperimenti moraju biti detaljno opisani da bi svako mogao da na isti nacin da izvede taj eksperiment i proveri postavljenu teoriju.
14.Ispirivanje strukture i uloge proteina (belancevine) u celijama.......
15.Struktura i ponasanje tecnosti, elektroprovodljivst......
U hemijskoj laboratoriji obavljaju se razlicita ispitivanja.Da bi rad u laboratoriji bio prijatan i bezbedan, treba se pridrzavati osnovnih pravila za rad.
1.U hemijskoj laboratoriji ucenik ne sme biti bez nadzora nastavnika.
2.U hemijskoj laboratoriji ne sme se konzumirati hrana i pice.
3.U radu je potrebno nositi zastitne naocare i zastitne mantile, a dugacka kosa mora biti vezana.
4.Pre izvodjenja laboratorijske vezbe treba proucit upustvo i pripremiti pribor i hemikalije.
5.Pri zagrevanju razlicitih supstanci treba stajati i biti sto je moguce dalje od plamena, a otvor epruvete ne sme biti usmeren ka onome ko izvodi ogled ni prema drugim osobama.
6.Oglede koje su toku ne treba ostavljati bez nadzora.
7.Ukoliko se ispituje miris supstance, ne sme se mirisati direktno iz posude, vec se rukom iznad otvora pare supstance usmeravaju ka nosu.Ukus supstance se ne proverava.
8.Boce sa supstancom moraju bit pravilno obelezene i skladistene.Prilikom izvodjenja ogleda treba obratiti paznju na slike koje se nalaze na etiketama, a oznacavaju mere opreza kojih se treba pridrzavati.
(Gornje slike na desno, donje slike na desno.)
Opasno, Otrovno, Zapaljivo, Nagrizajuce,
Radioaktivno, Eksplozivno, Oksidujuce.
9.Oglede treba izvoditi sa sto je moguce manje supstanci.Cvrste supstance treba uzimati kascicom, a za svaku supstancu koristi se posebna kascica da ne bi doslo do oneciscenja.
10.Supstance ili ostatak supstanci po zavrsetku ogleda ne smeju se sipati u slivnik vec u poseban sud za odlaganje hemikalija.
11.Po zavrsetku rada radno mesto treba srediti , ocistiti, a posudje oprati i sloziti.
12.U svakoj laboratoriji mora postojati ormaic za prvu pomoc u kome se nalazi materijal za ukazivanje prve pomoci, a na vratima ormarica jasno naznaceni brojevi telefona svih hitnih sluzbi.
Rad u laboratoriji podrazumeva koriscnje razlicitog pribora i posudja.
Hemijsko posudje sluzi za izvodjenje ogeda i cuvanje hemikalija.Moze biti od obicnog ili specijanog stakla, plastike ili porcelana.
Epruveta je staklena posuda cilindricnog oblika u kojoj se mesaju supstance i izvode jednostavni ogledi.
Laboratorijska casa i erlenmajer sluzima za mesanje, izvodjenje ogleda, grubo odmeravanje i zagrevanje tecnosti.Erlenmajer ima usko grlo, sto sprecava prskanje tecnosti usled mesanja.
Menzura i pipeta su staklene posude sa podeljcima koje se koriste za odmeravanje tecnih supstanci.
Porcelanska solja je posuda u kojoj se supstance zagrevaju.
Avan sa tuckom moze biti od porcelana i u njemu se usitnjavaju supstance cvrstog agregatnog stanja.
Sahatno staklo je plitka staklena posuda na koju se supstance sipaju radi odmeravanja ili ispitivanja.
Balon je sa najcesce okruglim dnom, sluzi za ravnomerno zagrevanje tecnosti.
Kondenzator se sastoji od staklene cevi, sluzi za ladjenje tople pare i tecnosti.
Vegeglas se satoji od stakla, sluzi za cuvanje i merenje malih kolicina supstanici.
\
Stakleni stapic se sastoji od stakla, sluzi za mesanje supstanci.
Petrijeva solja se sastoji od stakla, najcesce je koriste biolozi.
Stakleni levak se sastoji od stakla, sluzi za filtraciju manjih kolicina supstanci.
Osim navedenog posudja,u laboratoriji se moze koristiti i veliki broj drugih razlicitih posuda.
Laboratorijski pribor cine drveni, metalni, stakleni, gumeni ili plasticni pomocni predmeti za izvodjenje ogleda.
Drvena stipaljka sluzi za drzanje epruvete pri zagrevanju, a masicama se drze ostali stakleni ili porcelanski predmeti koji su vreli.
Drzac za epruvete sluzi da se epruvete u njima cuvaju.
Kascica sluzi za uzimanje supstanci cvrstog agregatnog stanja.
Pinceta sluzi za uzimanje malih kolicina supstanci.
Spric-boca se najcesce koristi u medicini.
Tronozac metalni pribor koji sluzi kao oslonac solje, case ili posude koja se zagreva.
Azbestna mrezica je mrezica na koju se stavlja posuda da ne bi doslo do pregrevanja i pucanja stakla i da bi se sadrzaj ravnomerno zagrevao.
Spiritusna lampa je pribor za zagrevanje koji moze biti napunjen alkoholom.
Metalni stativ je metalna sipka na koju se pricvrscuju razliciti drzaci posuda .
Klema je metalni pribor koji sluzi kao drzac.
Digestor(kapela) se koristi ukoliko se pri ogledu i demonstraciji neke pojave izdvajaju gasovi koji mogu biti opasni.Ima veoma jaku ventilaciju za odvod gasova.
PITANJA:
1Navedi bar i pravila u laboratoriji?
2.Opisi mere opreza pri zagrevanju supstance u epruveti.
3.Na koji se nacin oznacava etiketa na reagens-boci?
4.Sta se nalazi u ormaricu za prvu pomoc?
5.Sta se nalazi na vratima ormarica za prvu pomoc?
6.Opisi kako izgleda i za sta sluzi erlenmajer?
7.Sta je hemijska laboratorija?
8.Na koji nacin se mora pripremiti radno mesto pre izvodjenja ogleda?
9. Sta se nalazi na menzuri i pipeti?
10.Navedi dva razlicita primera nesmotrenog ponasanja u hemijskoj laboratoriji?
11.Navedi namenu azbestne mrezice?
12.Navedi razloge zbog kojih se pri radu moraju nositi zastitne naocare?
13.Objasni koji bi posudu i zbog cega trebalo koristiti za mesanje vecih zapremina tecnih supstanci?
14.Koja se aparatura koristi za zagrevanje sadrzaja u porcelanskoj solji.
15.Za sta se koristi digestor?
ODGOVORI:
1.U hemijskoj laboratoriji ucenik ne sme biti bez nadzora nastavnika.U hemijskoj laboratoriji ne sme se konzumirati hrana i pice.Ogledi koji su u toku ne treba ostavljati bez nadzor.
2.Treba stajati sto je dalje moguce dalje od plamena, a otvor od epruvete ne treba usmeravati prema onome ko izvodi ogled ni prema drugim osobama.
3.Etiketa na boci zavisi od svojstva supstanci.
4.Zavoj, flaster...Sve za ukazivanje prve pomoci.
5.Jasno naznaceni brojevi svih hitnih sluzbi.
6.Ima usko grlo sto sprecava da dolazi do prskanja, sluzi za mesanje izvodjenje ogleda grubo odmeravanje i zagrevanje tecnosti.
7.U hemijskoj laboratoriji se obavljaju razlicita ispitivanja.
8.Radno mesto mora biti cisto i uredno......
9.Podeljci.
10.Pri zagrevanju stajati pored plamena.Pustena kosa pri radu.Ostatak supstanci sipati u slivnik.
11.Mrezica na koju se stavlja posuda da ne bi doslo do pregrevanja i pucanja stakla i da bi se sadrzaj ravnomerno zagrevao.
12.Da se ne osteti vid.
13.Erlenmajer ili laboratorijska casa i stapic.
14.Tronozac, spiritusna lampa, azbestna mrezica, porcelanska solja.
15.Digstor se koristi za odvod gasova.
MERENJE U HEMIJI
Merenje je postupak kojim se odredjuje vrednost neke fizicke velicine pomocu odgovarajucih mernih instrumenata.
Zvanicne oznake za fizicke velicine i jedinice definisane su Medjunarodnim sistemom jedinica, takozvanom SI sistemom.
Merenje:
Mase supstance meri se vagom.Vage mogu biti tehnicke i analiticke, a razlikuju se po preciznosti, tacnosti merenja i masi koja se moze izmeriti.Analiticka vaga je vrlo osetljiv instrument kojim se mora pazljivo rukovati.Rezultat merenja prikazuje se tako sto se iz zapisa moze odrediti sa kolikom je tacnoscu izvedeno merenje.Sto je veci broj decimala kojima se iskazuje rezultat merenja, merenje je tacnije.Jedinice za masu su gram(gr) i kilogram(kg).......
Elektronska vaga
Terazije
Zapremine tecnosti odredjuju se mernim sudovima koji imaju obelezene podeljke.Tacnost merenja odredjuje se kao i pri mernju mase.Nivo tecnosti u mernom sudu naziva se mensik.Kada se ocitava zapremina tecnosti, uzima se dodja tacka mensika, to jeste da ona bude u visini crte.Jedinica za zapreminu je mililitar(ml), decilitar(dl), litar(l)........
Menzura
Pipeta
Temperature se meri termometrom, a najcesce se izrazava u stepenima Celzijusove skale.Postoje zivini termometri, alkoholni i drugi,Koji se razlikuju po opsegu merne skale.
Termometar
PITANJA:
1.Sta je merenje?
2.Sta je SI sistem?
3.Koje se posudje koristi za merenje mase?
4.Koje se posudje koristi za merenje zapremine?
5.Koje se posudje koristi za merenje temperature?
6.Sta je mensik?
7.Koja je razlika izmedju zivinog i alkoholnog termometra?
8.Koja je razlika izmedju analiticke i tehnicke vage?
9.Koja je jedinica za masu?
10.Koja je jedinica za zapreminu?
11.Koja je jedinica za temperatura?
12.U cemu se izrazava masa lubenice?
13.U cemu se izrazava masa cokolade?
14.U cemu se izrazava zapremina soka?
15.U cemu se izrazava zapremina kapi za nos?
ODGOVORI:
1.Merenje je postupak kojim se odredjuje vrednost neke fizicke velicine pomocu odgovarajucih mernih instrumenata.
2.SI sistem je zvanicne oznake za fizicke velicine.
3.Vage.
4.Menzure, pipete.....
5.Termometar.
6.Nivo tecnosti u mernom sudu.
7.Razlika je u opsegu merne skale.
8.Razlika je u preciznosti.
9.Kg,gr........
10.L, dl, ml.......
11.Stepen Celziusove skale.
12.U kilogramima.
13.U gramima.
14.U litrima.
15.U mililitrima.
